NESTAJEMO

Skriven pod ruševinom savijesti
polako toneš i sve si bliže dna
Čini ti se da će te mrak odvesti
ako te prepozna..
Ludilo te ispunjava mislima
I ne znaš što je više razlog tvog postojanja
Sa srećom nestao je trag tvog bivanja..

Snažno te dotukla i ova noć
prizorima prošlosti
Sreća koja, činilo se, nikad neće proć
sad skriva lice svoje starosti
Tu je naš kraj izigran nježnošću
Ja znam da postojim još samo u tvom sjećanju
Sa tobom nestaje trag.. i mog bivanja..

Shvatit ću ovo kao tvoj poraz
Pobacati stvari, izbrisati tvoj broj
Tvom ću postojanju izbrisati svaki dokaz
Kao da nikad i nisi bio moj..

Prvo ću piti i izlaziti van
Da bolje je ovako uvjeravat ću sebe
I bit će bolje valjda iz dana u dan
Ali što da kažem kad me pitaju za tebe?

E, to će me ubiti, to će me dotući
Kako da im objasnim zašto nisi tu
Da morala sam negdje granicu povući
I da jesam..kad si pronašao nju.

Kad pitaju za tebe, kako da im kažem?
Da me nije briga? Da ni tebe nije?
Kako da im objasnim? Kako da im lažem?
Kad svi vide.. Da sam tako sama.. I da volim te.. Kao i prije.