Naša priča

Nemoj draga, nemoj srećo
da me više čekaš u samoći
nikad više kao te noći,
nikad više nećeš moći

Ali, sad, ti gledaš me medeno, sve mednije
taj pogled zaborav vidjeti neće, preko ramena tvoga
kosa, kao noćna idila se istakla
tvoja me ljepota u mladost povukla

Ej, ej, bit će meni žao
znam bit će mi žao,
ali i znam da tako je
kada se ova sadašnjost, pretvori u prošlost
tada će naša priča, da postane pismo iz davnina

Nemoj draga, nemoj srećo
da me više čekaš u samoći
nikad više kao te noći,
nikad više nećeš moći
Nećeš moći, jer u životu,
nakon jednog kraja nema povratka.